Вјековима је Гламочко поље било настањено. Најранији остаци живота сежу и до бронзаног доба. Касније, у вријеме Илира ту је живјела једна од водећих заједница Делмата, судећи по великом броју градина. Током прошлости Гламоч је био јединствена жупа, кнежевина, а данас је самостална Општина. Једини споменик на територији Општине Гламоч који је проглашен за добро од значаја за Босну и Херцеговину је тврђава Табија (проглашена 2005. године). Поред Табије, на територији Гламоча постоје 32 градине, велики број средњевјековних гробаља и црквина, али њихова валоризација никада није рађена. Поред истраживања базилике (VII вијек) у насељу Врба (1969-1970 године), 2007 године су од стране Земаљског музеја у Сарајеву покренута ископавања на локалитету Градац изнад насеља Халапић гдје су пронађени остаци из раног бронзаног доба.
На слици су приказана археолошка налазишта (градине, некрополе) у Општини Гламоч од којих су значајнији:
- Рајан (бр. 240) – Рушевине средњовјековног града, спомиње се под именом Дламоч из 11. вијека у саставу хрватске државе, а Босни је припао за вријеме бановања Стјепана ИИ Котроманића;
- Орлац (бр. 211) – Средњовјековни град поред Кадиног потока;
- Медвједград (бр. 191) – Средњовјековни град;
- Каурско гробље (бр. 157) – Средњовјековно гробље, 6 стећака у облику плоча и сандука;
- Камен (бр.154) – Средњовјековна некропола, православно гробље, 22 стећка у облику стела и плоча;
- Мрамор (бр. 199) – Средњовјековни споменик, у облику масивног сандука;
- Сухаљ врело (бр. 263) – Средњовјековно гробље, 5 стећака у облику стела и плоча;
- Црквина (бр. 35) – Средњовјековна црква;
- Гламоч (бр. 54) – Прахистроијска градина и средњовјековни град;
- Борак (бр. 16) – Средњовјековна некропола;
- Врба (бр. 279) – Фрагмент оријенталне камене плоче украшена спиралама;
- Врба (бр. 280) – Средњовјековна некропола;
- Пећа (бр. 213) – средњовјековна некропола, 13 стећака у облику стела, плоча и крста.
Према једној од теорија о настанку имена Гламоч, овај крај је насељавало Илирско племе Далмати, као и шири простор Балканског полуострва, а нарочито појас динарско-далматинске зоне. Ово племе је углавном зависило од оваца као покретне имовине, лако прилагодљиве за тадашњи начин живота. Према именици делма (у значењу овца) племе је названо Делматима, а регија у којој су живјели Делматиа, што одговара данашњем називу Далмација. Дакле, по делми, насеобина је прво добила назив Делмоч, затим Дламоч, да би данас носила назив Гламоч. Према томе, ова ријеч би означавала крај пастира-овчара.
Када је Римска империја почела освајати просторе западног Балкана, затекла је илирска племена Делмата. Касније доласком Славена они су асимиловани. Гламоч се према неким изворима први пут спомиње 1078. године, као гранична жупа Сплитске надбискупије, али се претпоставља да је мјесто старијег периода настанка.
Културну баштину Гламоча из периода Илира, Римљана и Словена чини Лапидариј – изложбени простор камених скулптура. У њему се налазе неколико стећака, у виду плоча, саркофага, поклопаца и орнамената из поменутог периода. Из периода средњовијековне Босанске државе, (XV. вијек), изнад центра Гламоча, у дијелу који носи име Стари град, видљиви су остаци тврђаве. Носи име Табија (тур. тврђава), а припадала је босанском краљу Остоји. Градитељска цјелина Стари град у Гламочу проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Комисије за очување националних споменика 2005. године. Данас је у доста трошном стању.
Доласком Турака, Гламоч губи своје некадашње значење и постаје само мала касаба на рубу Турске царевине. Ипак, из овог периода остао је до данас најмонументалнији и највиши муслимански надгробни споменик у Босни и Херцеговини – Башића машат. Надгробњак је подигнут 1798. у част упокојеном Омер – аги Башићу. Налази се у селу Јакир крај магистралне цесте М – 15, Ливно – Гламоч, на 2 км од града. Споменик је украшен топузом и интересантном оријенталном орнаментиком у каменорезу.