Највећи нишан на Балкану, стећак који стоји на три каменчића, ријека која тече узбрдо, три су чуда градића у куту Босне.
Бројне ископине и други трагови упућују да су на подручју Гламоча људи живјели прије 2.800 година.
Још је чувени путописац Евлија Челебија за Гламоч – градић у Ливањском кантону (Кантону 10), рекао: „Мјесто у куту, ником на путу.“
И уистину, Гламоч се смјестио у Гламочком пољу са око 18 хиљада хектара обрадиве површине и у шумском богатству које чини осам посто укупног шумског потенцијала БиХ. У окружењу општина Ливно, Дрвар, Босанско Грахово, у ентитету Федерација БиХ и Мркоњић Град и Шипово у ентитету Република Српска, на 990 метара надморске висине, гламочка општина шеста је по величини општина у БиХ, али са најмањим бројем становника – на један километар квадратни живе тек три становника (укупно 3.860 становника по попису из 2013. године).
Гламочани, радини људи, велики борци, како воле казати за себе, углавном живе од пољопривреде и сточарства. Нешто их је, казат ће, успјело посао добити у шумској и дрво-прерађивачкој индустрији.
Стар је ово градић. Бројне ископине и други трагови упућују да су овдје људи живјели прије 2.800 година, а званично насеље се спомиње 1078. године, као крајња граница сплитско-далматинске жупаније.
Од најстаријих времена за Гламоч су се борили и водили крваве ратове за територију, поља, шуме и камене зидине: Илири, Римљани, Турци, Нијемци… И сви су му давали имена, па оста записан као Дламоч, Биоград, Белград, Аксихар, Каземоџ и коначно – Гламоч.
Разгледницу града уљепшавају културно-историјски споменици, који и јесу посебност ове једне од најсиромашнијих опћина у БИХ.
Стари град и џамија Мехмед-Фатиха, па џамија Малкоч-бега, нишани у Гламочком пољу, комплекс мезарја Оџак, остаци касноантичке базилике.
И поред тешког, повратничког, живота пријатни и гостољубиви Гламочани најрадије ће причати о њима, о чудима која су дјела, како кажу, људских руку, маште, легенди и природе.
Најважнија су четири. Иначе, у непосредној су близини један другоме, па се могу разгледати за кратко вријеме. Зато казују за свој још увијек унакажени, али лијепи, градић (остаци протеклог рата), да се чуда рачунају Гламоч би био прије многих градова који се, управо, хвале „чудима.“
Највећи нишан на Балкану
На излазу из градског средишта према Ливну уз магистрални пут и село Јакир у тишини мезарја угнијездио се надгробни нишан – импозантних димензија. Башића башлук, сматра се најмонументалнијим муслиманским надгробним спомеником у БиХ, чак и на Балкану. Висок је 4,7 метара, ваљкаста основица непун метар, турбан је обима два метра, а стреха му је 25 центиметара, па се под њу може склонити више особа од кише, снијега и других непогода. Притиснут тишином потрошених стољећа на њему натпис „Хронограм смрти умрлог и упокојеног Омер-аге Башића је година 1798. За његову душу нека је Фатиха.“
Башлук је осим других орнамената украшен и топузом. У народу вјерују како је у „кабур“ легао Богу мио човјек, те да је отуд споменик заштићен од свих недаћа. Преживио је два свјетска рата, а његова љепота и складност није нарушена ни у протеклом.
Стећак који се ‘креће’
Тек неколико стотина метара даље низ магистрални пут на Градини поред данашњег села Подградина, који метар у пространој ливади – чудан четвртасти камен. Правилних је димензија, који стољећима мами пажњу, изазива знатижељу. То је двојни или дупли стећак о коме се испреплићу легенде и невјероватне приче. Због тог је проглашен ‘другим гламочким чудом’.
Стоји на каменој подлози и на само три мала каменчића – пиљка, како то овдје кажу. Тежак је око три тоне и не зна се како је ту постављен, јер садашњи најсавременији инструменти не би га успјели овако центрирати и правилно нивелирати.чувени